Oko 30 polarnih medveda jednostavno se približilo jednom selu

Selu Rirkaipi na Čukotki, približilo se oko 30 polarnih medveda

Foto Piksabej

Agencija TAS prenosi da se životinje ponašaju mirno i da nisu agresivne a pripadnici patrole Svetskog fonda za prirodu prebrojavaju medvede i motre na njih dvogledima

„Malom selu Rirkaipi na zapadnoj obali Čukotke, prišlo je nekoliko desetina polarnih medveda. Pripadnici ruske patrole Fonda za prirodu situaciju drže pod kontrolom i vode računa da ovi predatori ne uđu u centar sela", stoji u saopštenju Organizacije.

Foto Piksabej

U Fondu su napomenuli da, iako je patrola izbrojala oko trideset medveda, smatra se da ih ima i više u blizini sela Rirkaipi.

Мрки медведи

Медвед је најнезграпнија и најтежа звер Европе. Покрети му делују неспретније него што стварно јесу. Његова силна снага и јаке канџе олакшавају му пешачење. Пење се по стенама а може да се попне и на дрво. Не плаши се воде и често улази у њу да се расхлади. Више је упућен на биљну него на животињску храну мада једноставно једе(ждере) све што је јестиво. Обожава мед, а са времена на време ухвати и неку рибу. Ако је навикао на животињску храну постаје грабљивац у правом смислу те речи. Тада прогони све веће животиње (овце, коње и различиту дивљач)- Зиму проводу у сну у свом брижљиво спремљеном брлогу, где женка током зиме доноси на свет 1-3 мечета, која нису тежа од поморанџе.

Некада је мрки медвед био распрострањен по читавој Евроазији и Северној Америци. У Европи, никада није живео једино на Исланду и на Средоземним острвима – Сардинији, Корзици и Кипру. Данас је у западној Европипрактично истребљен, а преостале популације су мале, међусобно одвојене и у нестајању. Стабилне популације мрког медведа одржане су у централној и источној Европи и у Скандинавији. Ограничена величина расположивог станишта и велик простор потребан за живот сваког медведа, онемогућавају значајнији раст популација, због чега се овај медвед сврстава у ретке и заштићене врсте.

Мрки медведи су некада настањивали низијске шуме, поплавне и травнате долине. Временом човек је медведа потиснуо у брдска пошумљена подручја. Пресудну улогу за опстанак медведа имају белогоричне шуме (буква, храст, кестен), подручја густиша и ливада. Посебно је важна могућност кретања медведа у свим смеровима укључујући и зоне различитих надморских висина. Медвед сваке ноћи тражи храну, а дању се повлачи у мирна и густо обрасла подручја где прави дневни лежај. У пролеће посећује нижа подручја са ранијом вегетацијом, а у јесен залази у шуме са великим количинама хранљивих плодова – буквица, кестен, жир. Зими се повлачи у тешко приступачна и мирна подручја ради брложења. Веома је важно да медвед има приступ сваком делу станишта, како животни циклус не би био поремећен. Најмања површина станишта за једног мрког медведа је 250 km².

Мрки медведи живе усамљеничким животом. Они су строго територијалне животиње. Мужјак се приближава женки само у сезони парења. Често се територија једног мужјака преклапа са територијом више женки. Медведи се паре од краја маја до половине јула. Мужјаци тада прелазе велике удаљености, међусобно се боре ако се нађу уз исту женку, а сваки се труди да оплоди што више њих. Женка се у једној сезони може парити са више мужјака, па постоји могућност да сви млади из једног легла не буду од истог оца. Млади се рађају усред зиме, за време брложења. Мужјак је посебно опасан по младунце и често их убијају, како би подстакли женку на поновно парење.

Медвед зиму проводи у посебно одабраном и припремљеном брлогу. Већина брлога у нашим крајевима је у мањим шупљинама стена, а мањи број између жила корења великих стабала, или на отвореном односно под крошњама великих стабала. У брлогу медвед припреми удобан лежај од суве траве, лишћа и гранчица. У њега се увуче пре него што падне снег, како га не би одао траговима. Када је сигуран у своју безбедност, заспи и буди се тек у пролеће. То није прави зимски сан, већ више мировање, односно неактивност, при чему се могу врло лако пробудити. Неопходну енергију црпи искључиво из залиха сала, задржавајући телесну температуру на око 35 °C. Скотне женке у првој половини јануара рађају једно до четири младунчета масе око 350 гр. Они су потпуно слепи и без длаке. Зависни су од непосредног контакта са телом мајке која их греје и храни млеком. Млади сисају до почетка априла када напуштају брлог и следе мајку у потрази за храном. Са њом проводе прву годину живота и следећу зиму у брлогу, а одвајају се од ње када се она поново пари. Понекад, након парења, мајка допушта прошлогодишњим младунцима да је прате до јесени, када прави нови брлог где ће окотити ново легло.

Мрки медвед живи повучено и само изузетно може постати агресиван према човеку и другим животињама, а у томе предњачи северноамерички медведи. Европски мрки медвед је мирнији и радије избегава људе, али женке постају опасне у време одгајања младих.

(Wikipedija/Piksabej)

PRELEPA MACA HIMERA

Pogledajte oči i krzno ove mace i shvatićete da je reč o predivnom mozaiku koji je napravila priroda mešanjem genetičkog materijala.

Broj obožavalaca mace Himere kao i njena popularnost širom sveta stalno rastu. Njeni vlasnici redovno objavljuju najnovije fotografije svoje ljubimice...

Da li biste i Vi želeli ovakvu macu za ljubimca?

Izvor: BOREDPANDA.COM

NAJČUDNIJE ŽIVOTINJE

Ako ste se pitali kako izgledaju najčudnije životinje na svetu, mi smo odabrali neke primere koji će vas sigurno zainteresovati:



Ovo je džinovska kišna žaba koja živi u Južnoj Africi.



Okapi je čudna mešavina žirafe i zebre. Živi u Kongu.

Vampirski jelen je retka vrsta koja živi u Avganistanu. Mužjaci imaju strašne očnjake a milo lice.



Grivasti vuk



Angora zec



Gerenuk

NAJLEPŠE PTICE NA SVETU

Ptice spadaju u najlepše životinje sveta.

Bogatstvo boja u njihovom perju mora da nas zadivi naročito ako su u pitanju retke egzotične ptice.

Pogledajte našu listu prelepih ptica, medju kojima su i one koji nisu egzotične ali su svakako prelepe!

Botbotik

Džej ptica

Goldfinč

Ptica kardinal

Rajska ptica

Paun

Tui ptica

Tukan

Foto: Wikipedia

MRŠAVLJENJE UZ ZABAVU SA KUĆNIM LJUBIMCIMA

Da li ste se nekada pitali - koliko kalorija moemo da izgubimo svakog dana u aktivnostima s najboljim četvoronožnim prijateljima.

Šetnja ljubimca potrošiće nam oko 120 kalorija za pola sata.

Vlasnici pasa u šetnji s psom obično provedu dva puta po 15 minuta dnevno, tako da će svakog dana tako sagoreti  oko 120 kalorija.

Šetnja šumom gori oko 220 kalorija za 30 minuta

Ako se odlučite za neki ozbiljniji uspon, troćićete čak i do 300 kalorija dok se penjete ka vrhu  sa svojim ljubimcem.

Dobacivanja  loptom, štapom, frizbijem (200 kalorija za pola sata)

Dok vas pas juri, bićete preporođeni, a i vaš pas će uživati u igri, a ujedno gubite kalorije.

Kupanje psa u zavisnosti od rase potrošiće vam 50 kalorija za oko 20 minuta

Kupanje psa je odlična fizička aktivnost i odlična vežba za mršavljenje. Uz čistog ljubimca - rezultat je i – manje kilograma.

FOTO: Wikipedia

KAKO VIDE PSI

Mnogi veruju da psi ne mogu da prepozanaju boje i da vide crno belo ili u senkama. Posle brojnih studija, naučnici su saglasani da psi ipak vide i boje.

Spektar boja koje psi mogu da prepoznaju manji je od ljudskog, ali ipak psi drugim čulima nadoknađuju ovu "manu".

Skala boja koje psi vide obuhvata nijanse od bež, bele, plave, ljubičaste i sive. Psi mogu  da prepoznaju plavo-ljubičaste nijanse, žutu i nijanse sive boje, medjutim oni ne mogu da vide razliku između zelene, žute, narandžaste i crvene boje. Psi inače jako teško razlikuju zelenu od sivih nijansi. 

Pseći vid ima još neke osobine kao što su širina vidnog polja koja je kod čoveka oko 160 stepeni. Pseće oči usadjene su malo više sa strane glave, patako psi imaju šire vidno polje od 200 pa do čak 270 stepeni. 

Zato psi mogu da uoče više stvari koje se događaju oko i iza njih.

Sva čula kod psa funkcionišu zajedno da bi stvorila punu sliku sveta oko njih. Iako pseći vid nije toliko dobar kao što je kod ljudi, njihov izvanredan njuh nadoknađuje taj nedostatak. Osnovno čulo kod pasa je njuh koji im pomaže da uz druga čula stvore potpunu sliku sveta. 

Psi bolje vide predmete u daljini, a oni koji su im bliže - mutni su i nejasni. Psi slabo poznaju detalje pošto je oštrina vida kod pasa čak šest puta manja nego kod ljudi. 

Noćni vid kod pasa medjutim vrlo je bolja u odnosu na ljude jer njihove oči imaju više senzora koji  procesuiraju svetlo, odnosno pojačavaju ga. 

Foto: Wikipedia

SAGUARO KAKTUS - VLADALAC PUSTINJE

Saguaro kaktus jedna je od najzanimljivijih biljaka. 

pixabay

Neki ga opisuju kao vladaoca pustinje Sonora , i na njega gledaju kao na zaštitni znak američkog jugozapada. 

Saguaro je najveći kaktus u Sjedinjenim Američkim Državama. Uspeva pretežno na južnim obroncima pustinje. Raste sporo, oko  pola centimetra tokom prve godine života. Posle čak 15 godina jedva dostigne visinu od 12 centimetara. 

Tada počinje da cveta i daje plodove a u periodu  od tridesete do pedesete godina starosti može da ima visinu od 85 centimetara. 

Stručnjaci objašnjavaju da se većina ovih kaktusa smatra odraslim tek kada su stari između 150 do 200 godina i da izbojci počinju da im rastu tek kada napune 75 godina. Saguaro stariji od 150 godina može dostići visinu od 6 metara i biti težak do osam tona

MORSKE ZVEZDE SU KANIBALI

Morske zvezde naseljavaju skoro sva mora na svetu i plene izgledom i živopisnim bojama. 

pixabay

Ovi bodljokošci žive na različitim dubinama – od plićaka pa do bubine od 8 000 metara. Morske zvezde mogu biti velike svega nekoliko milimetara al ii da dostignu dužinu od jednog metra. 

Takozvane pravilne zvezde imaju pet krakova, dok neke zvezde imaju šest, 15 ili njih više od 50.  Mogu imati i kružni oblik u kom se kraci samo naziru. Iako se čini da su uglavnom nepomične i prikovane za morsko dno, one se kreću, i to 60 do 70 centimetara u minute.  

Zahvaljujući savitljivosti i izvanrednom vladanju mišićima vešte su akrobate. U tome im pomažu stotine nožica nalik pipcima sa donje strane krakova. U svakom kraku morska zvezda ima i jedan ili dva ogranka namenjenih razmnožavanju. Morske zvezde izležu se iz mikroskopski malih larvi koje neko vreme slobodno plivaju, a potom se pričvrste za morsko dno i tada počinju da dobijaju zvezdastu formu. 

Međutim, iako izgledaju ljupko,  pravi su proždrljivci,i znaju da  budu i kanibali. Usta su im smeštena u centralnom delu trupa sa donje strane, a na jelovniku su školjke, mekušci, ježevi, korali. Nekada su im obrok i srodnici, ali, svaka zvezda ima sposobnost sa regeneriše krakove koliko god oni bili oštećeni.

PAMETNE PČELICE

Pčele su sposobne za apstraktno razmišljanje - umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avaržes-Veber sa Univerziteta u Tuluzu .

Pixabay

Iako im mozak nije veći od glave špenadle, pčele imaju "odličan vid i izuzetno pamćenje". Naučnici će u buduće raditi na otkrivanju načina funkcionisanja pčela koje obavljaju kompleksne radnje sa samo milion neurona. Poređenja radi, u mozgu ljudi je oko 100 milijardi neurona. Istraživači žele da otkriju da li mozak pčele ima efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija. Takodje, prema skorašnjim istraživanjima, medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, pa tako mogu da računaju uglove kako bi se orijentisale u prostoru.

Medonosne pčele dobijaju zaduženja u košnici na osnovu svoje starosti. Tako radilice, koje žive oko 6 nedelja, prve dane života provode čisteći ćelije, potom kreću da hrane larve a onda i da proizvode vosak i medne lončiće. Kada napune 2o dana, poverava im se dužnost stražarenja ispred košnice, a dva dana zatim, počinju konačno da skupljaju nektar i polen i oprašuju biljke, što čine do kraja svog kratkog života. Mlade pčele uče od starijih i iskusnijih kako da naprave med. Za jednu kašiku meda 12 pčela treba da radi čitav život. Inače, med ne može da se pokvari i u njemu ne može opstati većina najopasnijih bakterija. Med u zatvorenim teglicama, kako objašnjavaju stručnjaci iz Mančestera,  pronađen je u Tutankamonovoj grobnici i bio je jestiv.

MORSKI KONJIĆ - ZANIMLJIVA RIBA

Morski konjići spadaju u morske ribe, pa tako dišu kroz škrge i poseduju riblji mehur. Ipak,  za razliku od drugih riba, imaju fleksibilan vrat,  njuškicu i brz, okretan repić. 

Morski konjići su jako loši plivači i reću se kroz vodu koristeći leđno peraje koje se okrene 30 do 70 puta za jedan sekund. Koliko mu kretanje pravi probleme, pokazuje  i činjenica da se nekada dogodi da morski konjić, ugine zbog iscrpljenosti pokušvajući da se kreće u vodama za vreme jakih oluja.

Zato, konjići koriste  repove kao sidra da ih nemirne vode ne bi "zbrisale". Repićem se zalepe za korale a na isti način se kriju od predatora.

Morski konjići jedu non-stop. Nemaju zube ili želudac,pa je  jedenje i varenje hrane  za njih vrlo naporan posao. Njviše  jedu male ljuskare koje usisavaju u usta a stlno hranjenje im je potrebno jer troše dosta energije najviše pri kretanju.

Svojim dugim njuškicama da usisavaju hranu -  male rakove i planktone. Izdužena njuška im omogućava da dostignu u male pukotine morskih stena i kamenja i tako dolaze do obroka. Njihova njuškica se po potrebi širi i skuplja, u zavisnosti od toga koliki je obrok.

Morski konjić - najbolji tata!

Za morske konjiće  je specifičnoi ozbiljno "udvaranje". Kada mužjak želi da privuče pažnju ženke, vrti repom i izvodi prave " piruete" tokom sporom dugog plesa.

O trudnoći morskog konjića brine mužjak. Nakon "udvaranja" ženke polažu jaja na stomaj mužjaka, on ih oplodi i čuva dok se ne izlegu. Nekada, mužjaci vode brigu i o čak 2 000 jaja. Mladi se izlegu posle četiri, pet nedelja. 

Novorođeni morski konjići skroz su nezavisni i odmah samostalno plivaju. Međutim, zbog brojnih predatora, od hiljadu mladih, preživi manje od jedne jedinke.

Kad odrastu, konjići koriste posebne strukture u ćelijama kože - hromatofore koje im omogućavaju da promene boju i da se uklope u okolinu, štiteći se od predatora.

I ljudska rasa je pretnja konjićima. Konjići uglavnom žive u plitkim vodama blizu obala, pa zagađenje i ribolov utiču na smanjenje brojnosti populacija konjića. Takođe, oveslatke životinjce se često love da bi se držali kao kućni ljubimci dok se neke vrste primenjuju za lečenje u tradicionalnoj azijskoj medicini.

Foto:Wikipedia

KAKO PSI SPAVAJU

Zahvaljujući istraživanjima ponašanja životinja, evolucije i biologije, i dugogodišnjem iskustvu u radu sa psima, dr Stenli Koren, profesor psihologije na Univerzitetu Britiš Kolumbija ,dokazao je da prosečan pas razume jezik na nivou dvogodišnjeg deteta. 

Takođe je došao do zaključka da je struktura snova pasa, poput strukture ljudskih snova: sadrži budno stanje, REM-fazu, spavanje i Non REM fazu. 

Iz još neotkrivenog razloga, veličina psa može odrediti „veličinu“ sna, pa tako, manji psi imaju češće i kraće periode sanjanja, a veći psi duže snove. 

Psi mogu da imaju košmare i noćne more, baš kao i mi. Takođe, mogu da obole od hroničnog poremećaja spavanja, disomnije i narkolepsije, pri kojoj se pada u iznenadni san.

MOŽDA VAS INTERESUJU I SLEDEĆE PRIČE:

SAMOJED-PRAVI PORODIČNI PAS!

Foto-Pixabay

NAJBRŽI SLEPI MIŠ

Istraživači sa Instituta za ornitologiju „Maks Plank“ ustanovili su da je vrsta brazilskog slepog miša najbrži horizontalni letač na svetu sa brzinom od 160 kilometara na sat. 

Naučnici su prikačili radio transmitere na leđa brazilskih slepih miševa i koristeći mobilni primač signala na dron pratili njihove putanje i merili brzinu. Kada su prvi dobili podatke nisu mogli da veruju, i smatrali su da je vetar „umešao prste“. Ispostavilo se da nije. 

Kada je vertikalni let u pitanju, ptice su i dalje rekorderi. Pre 17 godina, soko po imenu Plašljivi postigao je brzinu prilikom poniranja od 389 kilometara na sat.

Foto:Pixabay

LJUBIMCI U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI

BLIŽI SE DOČEK 2017. GODINE.
AKO IMATE LJUBIMCA, VERUJEMO DA  S NJIM  ULAZITE U NOVOGIŠNJU NOĆ OSIM AKO NE PUTUJETE PA STE VAŠU KUCU ILI MACU OSTAVILI KOMŠINICI NA ČUVANJE.

SIGURNO STE ZA SEBE VEĆ ODABRALI HALJINU, CIPELE, ODELO...
A ŠTA S VAŠIM LJUBIMCEM? ŠTA BI ON MOGAO DA OBUČE ZA TU SVEČANU PRILIKU?

POGLEDAJTE NAŠE IDEJE;

foto:keywordsuggest.org

VILIN KONJIC - BRZI LEPOTAN

Graciozni vilini konjici, oduvek su budili pažnju najmlađih. 

Ipak, njih dodatno krase velika brzina i fantastično vidno polje. 

Na osnovu brzine, vilin konjic spada u rekordere - tokom leta nad vodom uglavnom razvija brzinu od tridesetak kilometara na čas.

Ali, na kraćim razdaljinama, ovaj lepotan može iz mesta da krene brzinom većom i od 90 kilometara na čas. 

Okrugla glava vilinog konjica skoro je potpuno prekrivena dobro razvijenim očima. 

Složene oči, sastavljene od više od 30 000 prostih očiju omogućavaju jasan vid tokom brzog leta, uz glavu koja je okretna za skoro 360 stepeni.

FOTO/VIDEO: PIXABAY

PAMETNE HOBOTNICE

Sve je više dokaza da hobotnice imaju dosta sličnosti sa ljudima. 

Njihovo vrećasto telo krije posebno dobro razvijen mozak 

i nervni sistem zbog čega su hobotnice 

iznenađujuće inteligentna bića. 

Istraživači su primetili da hobotnice u zatočeništvu čiste svoje sklonište i da ga čak i aranžiraju – obično svetlucavim školjkicama, staklom, konzervama... 

Takvo ponašanje zahteva aktivnost koja se može nazvati planiranje i eventualnu uporabu alata. 

Jedna studija je pokazala da su hobotnice naučile kako da otvore „sigurnonosne“ čepove na bočicama sa lekovima koji nekada namuče i ljude.

Ljudi im kao pravim kućnim ljubimcima mogu davati i imena, koja će hobotnice moći da prepoznaju.

Naučnici smatraju da ovi osmokraki mekušci i te kako vole i da se igraju i da umeju da prepoznaju ko im je među ljudima pravi prijatelj, a ko ima loše namere.

foto/video: Pixabay

ZANIMLJIVE ŽABE

Pedesetih godina prošlog veka, žabe su se koristile kao pouzdan način da žene saznaju da li su u drugom stanju.  

Žene su zato, kada bi smatrale da su možda trudne, svoj urin ujutru ubrizgavale u leđa žabe, čije bi se stanje potom proveravalo uveče. 

Hormoni u mokraći trudnice stimulišu ženku žabe da izbacuje jajašca. 

U slučaju da je žena u drugom stanju, kod žabe se dešava provocirana ovulacija, pa počinje da u nizu izbacuje jajne ćelije, koje se mogu videti golim okom.

Neobičan metod poznat je kao Hobgenov test i izvodi se na ženkama žabe samo jedne vrste - Xenopus laevis, koja živi u Africi. 

Svojevremeno je bila vrlo popularni izvozni proizvod nekih afričkih država.

foto/video: Pixabay

Sve o biljkama mesožderkama

Karnivorne biljke (biljke mesožderke ili insektivorne biljke) su biljke koje koriste klopke da bi uhvatile razne životinje, pretežno insekte, koji su im neophodni za ishranu.

Uglavnom žive na i kiselim zemljištima, sa malom koncentracijom minerala, pa su se tako, pomoću zamki, adaptirale na takve nepovoljne uslove života. Rasprostranjene su svuda u svetu, posebno u Aziji, Africi i Americi, ali ih ima i kod nas, u Srbiji.

Karnivorne biljke se prvi put pominju 1875. godine u knjizi Čarlsa Darvina “Insektivorne biljke”.
Pretpostavlja se da na svetu ima oko 600 vrsta biljki mesožderki, i još oko 300 biljaka koji imaju neke, ali ne i sve karakteristike biljki mesožderki.

Karnivorne biljke su nastale adaptacijom biljaka na zemljišta slabo obogaćena mineralima, posebno azotom i fosforom. Da bi došli do tih minerala, one su se morfološki prilagodile i počele se hraniti protozoama i životinjama, a posebno zglavkarimima, najviše insektima, hvatajući ih u klopku. Na taj način su postali predatori, što je dosta redak slučaj kod biljaka. 

One se i dalje hrane fotosintezom, jer u sebi sadrže hlorofil, kao i procesom dobijanja vode i drugih mineralnih materija preko korenja. Na taj način dobijaju energiju. One pored listova imaju modifikovane apsorpijske dlačice. Pomoću tih dlačica upijaju produkte koji su nastali od tela insekata koji su razgradili enzimi iz njihovih žlezda. Pored toga, poseduju specijalne mehanizme za hvatanje plena. Prema tim mehanizmima je napravljena opšta podela na dve velike grupe:

biljke mesožderke sa aktivnim tipom hvatanja životinja i
biljke mesožderke sa pasivnim tipom hvatanja životinja.

Biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem poseduju klopku koja se pomera da bi uhvatila plen. Njihovi listovi su tako preobraženi da aktivnim pokretanjem uhvate i onesposobe plen koji zatim razgrade uz pomoć probavnih enzima. Biljke mesožderke sa pasivnim hvatanjem poseduju pasivnu klopku koja se ne pomera, već mami insekte u biljku gde zatim biva uhvaćen. Obično imaju deo lista preobražen u strukturu nalik na vrč ili levak u kojem se nalaze probavni sokovi. Životinja jednostavno upadne u takvu strukturu, utopi se i biva svarena. Međutim, mesožderka pre nego što uhvati plen, mora da ga namami, a to radi pomoću drečavih boja, specifičnog mirisa ili nektara. Te osobine sadrže obe grupe, i biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem i sa pasivnim hvatanjem.

Da bi se neka biljka mogla nazvati mesožderkom, neophodno je da bude sposobna da namami plen, ulovi i na kraju svari. Tako, na primer, najpoznatija biljka mesožderka, venerina muholovka primami insekte drečavom bojom i sočnim nektarom. Insekat će hodajući po njoj nadražiti dve ili tri osetljive dlačice, koje se nalaze u sredini oba poklopca, blizu glavnog rebra. Tek tada će se klopka brzo zatvoriti i uloviti ga. Tako ostaje tri-četiri dana. To je vreme za koje se pomoću probavnih enzima svari plen. Ukoliko joj, pak, on nekako uspe pobeći, ona će se ponovo otvoriti nakon par sati.
Žive na mestima kao što su močvare, tresetišta, kisele bare, vulkanski pepeo, morske i rečne obale, peščare, stajaće vode, stene i krečnjak litice jake kiselosti, odnosno zemljišta kojima nedostaju hranljive materije, a posebno nitrati i fosfati. Naseljavaju pretežno u tropskim i kišnim šumama Južne Amerike, Azije i Afrike, mada ih ima i u našim krajevima. Kod nas postoje Aldrovanda u Zasavici i rosulja, u blizini Vlasinskog jezera.
Zanimljivosti[uredi]

Mnogo ljudi gaje biljke mesožderke u svojim domaćinstvima.

Neke tropske karnivorne biljke love i sitne ribice, kolibrija ili manjeg sisara.
Biljke mesožderke nikada neće napasti ljude prvenstveno zato što su dosta veće od njih, ali ukoliko se nekim biljkama ponudi parčence ljudke kože, mišića ili nekog drugog tkiva, ono će nakon određenog vremena biti potpuno svareno!

Izvor i fotografije: Wikipedija

SAMOJED - NEGA, ISHRANA, KARAKTER...

Samojed je pas kojeg odlikuju stabilan karakter, blag temperament i velika ljubav posebno prema deci! Pravi je izbor za porodičnog psa.

Samojed vodi porekolo iz zapadnog Sibira a ime je dobio po nomadskom narodu Samojeda, koji su putovali sa psima tragajući za hranom. Samojedi su korišćeni za vuču sanki i u lovu ali je najzanimljivije to što su, u doba jao niskih temperatura, korišćeni da noću spavaju sa ljudima u kevetu kako bi ih zagrejali.

Bliski srodnici samojeda su aljaski malamut i sibirski haski. Nedavno je potvrđeno da ova rasa spada u četrnaest najstarijih rasa pasa na svetu. Prvi primerci samojeda u Evropu su stigli u 19. veku a u Ameriku početkom 20. veka.

Fizičke osobine

Samojed spada u srednje rase pasa i mužjak može da dostigne visinu u grebenu od 54 do 60 cm, a ženke od 50 do 56 cm. Težina ženke je od 17-25 kg, a mužjaka 20 do oko 32 kg. 

Telo samojeda je vrlo  jako i mišićavo, i odlikuje ga izdržljivost, brzina i okretnost. Ovi psi savršeno podnose hladnoću jer imaju gusto dvoslojno krzno-mekanu i bujnu poddlaku i ravnu oštru dlaku koja je blistava i sjajna.

Oči samojeda su crne ili braon boje a nekada mogu biti i plave. Izraz lica samojeda je takav da izgleda kao da se stalno smeje. Ima  izvijen, raskošan i visoko nošen rep a krzno im je uglavnom bele boje, ali ih ima i u bež nijansi. 

Narav samojeda

Samojedi su jako vezani za vlasnika i poseduju dobru narav. Nežni su i razigrani psi koji se savršeno slažu sa mališanima a dobro prihvataju  druge pse i ostale životinje. Medjutim, mana im može biti to što lako prihvataju strance, pa nisu baš dobar izbor za psa čuvara. Umeju da budu vrlo tvrdoglavi pa im je potrebna strpljiva dresura, s mnogo ljubavi, jer ne vole strogost.

Svakog dana im je neophodna fizička i mentalna aktivnost a u slučaju da su zapostavljeni počeće da se dosađuju i prave nestašluke. Vole da laju kada žele da privuku pažnju, društveni su i vole da se igraju čak i zu starosti.

Nega samojeda

Ova rasa je jako aktivna, i neophodna im je stalna fizička aktivnost. Lako podnose niske temperature, ali leti morate da izbegavate šetnje po jakom suncu i vrućinama. Potrebno im je četkanje 3 do 4 puta nedeljno jer se jako linjaju. 

Mogu se držati u stanu ali uz redovne šetnje. Od bolesti su česte dijabetes, bolesti kosti, problemi sa bubrezima i displazija kuka. Samojedi žive od  12 do 15  godina, nekad i više.

Foto: Pixabay