KAKO PSI SPAVAJU

Zahvaljujući istraživanjima ponašanja životinja, evolucije i biologije, i dugogodišnjem iskustvu u radu sa psima, dr Stenli Koren, profesor psihologije na Univerzitetu Britiš Kolumbija ,dokazao je da prosečan pas razume jezik na nivou dvogodišnjeg deteta. 

Takođe je došao do zaključka da je struktura snova pasa, poput strukture ljudskih snova: sadrži budno stanje, REM-fazu, spavanje i Non REM fazu. 

Iz još neotkrivenog razloga, veličina psa može odrediti „veličinu“ sna, pa tako, manji psi imaju češće i kraće periode sanjanja, a veći psi duže snove. 

Psi mogu da imaju košmare i noćne more, baš kao i mi. Takođe, mogu da obole od hroničnog poremećaja spavanja, disomnije i narkolepsije, pri kojoj se pada u iznenadni san.

MOŽDA VAS INTERESUJU I SLEDEĆE PRIČE:

SAMOJED-PRAVI PORODIČNI PAS!

Foto-Pixabay

NAJBRŽI SLEPI MIŠ

Istraživači sa Instituta za ornitologiju „Maks Plank“ ustanovili su da je vrsta brazilskog slepog miša najbrži horizontalni letač na svetu sa brzinom od 160 kilometara na sat. 

Naučnici su prikačili radio transmitere na leđa brazilskih slepih miševa i koristeći mobilni primač signala na dron pratili njihove putanje i merili brzinu. Kada su prvi dobili podatke nisu mogli da veruju, i smatrali su da je vetar „umešao prste“. Ispostavilo se da nije. 

Kada je vertikalni let u pitanju, ptice su i dalje rekorderi. Pre 17 godina, soko po imenu Plašljivi postigao je brzinu prilikom poniranja od 389 kilometara na sat.

Foto:Pixabay

LJUBIMCI U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI

BLIŽI SE DOČEK 2017. GODINE.
AKO IMATE LJUBIMCA, VERUJEMO DA  S NJIM  ULAZITE U NOVOGIŠNJU NOĆ OSIM AKO NE PUTUJETE PA STE VAŠU KUCU ILI MACU OSTAVILI KOMŠINICI NA ČUVANJE.

SIGURNO STE ZA SEBE VEĆ ODABRALI HALJINU, CIPELE, ODELO...
A ŠTA S VAŠIM LJUBIMCEM? ŠTA BI ON MOGAO DA OBUČE ZA TU SVEČANU PRILIKU?

POGLEDAJTE NAŠE IDEJE;

foto:keywordsuggest.org

VILIN KONJIC - BRZI LEPOTAN

Graciozni vilini konjici, oduvek su budili pažnju najmlađih. 

Ipak, njih dodatno krase velika brzina i fantastično vidno polje. 

Na osnovu brzine, vilin konjic spada u rekordere - tokom leta nad vodom uglavnom razvija brzinu od tridesetak kilometara na čas.

Ali, na kraćim razdaljinama, ovaj lepotan može iz mesta da krene brzinom većom i od 90 kilometara na čas. 

Okrugla glava vilinog konjica skoro je potpuno prekrivena dobro razvijenim očima. 

Složene oči, sastavljene od više od 30 000 prostih očiju omogućavaju jasan vid tokom brzog leta, uz glavu koja je okretna za skoro 360 stepeni.

FOTO/VIDEO: PIXABAY

PAMETNE HOBOTNICE

Sve je više dokaza da hobotnice imaju dosta sličnosti sa ljudima. 

Njihovo vrećasto telo krije posebno dobro razvijen mozak 

i nervni sistem zbog čega su hobotnice 

iznenađujuće inteligentna bića. 

Istraživači su primetili da hobotnice u zatočeništvu čiste svoje sklonište i da ga čak i aranžiraju – obično svetlucavim školjkicama, staklom, konzervama... 

Takvo ponašanje zahteva aktivnost koja se može nazvati planiranje i eventualnu uporabu alata. 

Jedna studija je pokazala da su hobotnice naučile kako da otvore „sigurnonosne“ čepove na bočicama sa lekovima koji nekada namuče i ljude.

Ljudi im kao pravim kućnim ljubimcima mogu davati i imena, koja će hobotnice moći da prepoznaju.

Naučnici smatraju da ovi osmokraki mekušci i te kako vole i da se igraju i da umeju da prepoznaju ko im je među ljudima pravi prijatelj, a ko ima loše namere.

foto/video: Pixabay

ZANIMLJIVE ŽABE

Pedesetih godina prošlog veka, žabe su se koristile kao pouzdan način da žene saznaju da li su u drugom stanju.  

Žene su zato, kada bi smatrale da su možda trudne, svoj urin ujutru ubrizgavale u leđa žabe, čije bi se stanje potom proveravalo uveče. 

Hormoni u mokraći trudnice stimulišu ženku žabe da izbacuje jajašca. 

U slučaju da je žena u drugom stanju, kod žabe se dešava provocirana ovulacija, pa počinje da u nizu izbacuje jajne ćelije, koje se mogu videti golim okom.

Neobičan metod poznat je kao Hobgenov test i izvodi se na ženkama žabe samo jedne vrste - Xenopus laevis, koja živi u Africi. 

Svojevremeno je bila vrlo popularni izvozni proizvod nekih afričkih država.

foto/video: Pixabay

Sve o biljkama mesožderkama

Karnivorne biljke (biljke mesožderke ili insektivorne biljke) su biljke koje koriste klopke da bi uhvatile razne životinje, pretežno insekte, koji su im neophodni za ishranu.

Uglavnom žive na i kiselim zemljištima, sa malom koncentracijom minerala, pa su se tako, pomoću zamki, adaptirale na takve nepovoljne uslove života. Rasprostranjene su svuda u svetu, posebno u Aziji, Africi i Americi, ali ih ima i kod nas, u Srbiji.

Karnivorne biljke se prvi put pominju 1875. godine u knjizi Čarlsa Darvina “Insektivorne biljke”.
Pretpostavlja se da na svetu ima oko 600 vrsta biljki mesožderki, i još oko 300 biljaka koji imaju neke, ali ne i sve karakteristike biljki mesožderki.

Karnivorne biljke su nastale adaptacijom biljaka na zemljišta slabo obogaćena mineralima, posebno azotom i fosforom. Da bi došli do tih minerala, one su se morfološki prilagodile i počele se hraniti protozoama i životinjama, a posebno zglavkarimima, najviše insektima, hvatajući ih u klopku. Na taj način su postali predatori, što je dosta redak slučaj kod biljaka. 

One se i dalje hrane fotosintezom, jer u sebi sadrže hlorofil, kao i procesom dobijanja vode i drugih mineralnih materija preko korenja. Na taj način dobijaju energiju. One pored listova imaju modifikovane apsorpijske dlačice. Pomoću tih dlačica upijaju produkte koji su nastali od tela insekata koji su razgradili enzimi iz njihovih žlezda. Pored toga, poseduju specijalne mehanizme za hvatanje plena. Prema tim mehanizmima je napravljena opšta podela na dve velike grupe:

biljke mesožderke sa aktivnim tipom hvatanja životinja i
biljke mesožderke sa pasivnim tipom hvatanja životinja.

Biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem poseduju klopku koja se pomera da bi uhvatila plen. Njihovi listovi su tako preobraženi da aktivnim pokretanjem uhvate i onesposobe plen koji zatim razgrade uz pomoć probavnih enzima. Biljke mesožderke sa pasivnim hvatanjem poseduju pasivnu klopku koja se ne pomera, već mami insekte u biljku gde zatim biva uhvaćen. Obično imaju deo lista preobražen u strukturu nalik na vrč ili levak u kojem se nalaze probavni sokovi. Životinja jednostavno upadne u takvu strukturu, utopi se i biva svarena. Međutim, mesožderka pre nego što uhvati plen, mora da ga namami, a to radi pomoću drečavih boja, specifičnog mirisa ili nektara. Te osobine sadrže obe grupe, i biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem i sa pasivnim hvatanjem.

Da bi se neka biljka mogla nazvati mesožderkom, neophodno je da bude sposobna da namami plen, ulovi i na kraju svari. Tako, na primer, najpoznatija biljka mesožderka, venerina muholovka primami insekte drečavom bojom i sočnim nektarom. Insekat će hodajući po njoj nadražiti dve ili tri osetljive dlačice, koje se nalaze u sredini oba poklopca, blizu glavnog rebra. Tek tada će se klopka brzo zatvoriti i uloviti ga. Tako ostaje tri-četiri dana. To je vreme za koje se pomoću probavnih enzima svari plen. Ukoliko joj, pak, on nekako uspe pobeći, ona će se ponovo otvoriti nakon par sati.
Žive na mestima kao što su močvare, tresetišta, kisele bare, vulkanski pepeo, morske i rečne obale, peščare, stajaće vode, stene i krečnjak litice jake kiselosti, odnosno zemljišta kojima nedostaju hranljive materije, a posebno nitrati i fosfati. Naseljavaju pretežno u tropskim i kišnim šumama Južne Amerike, Azije i Afrike, mada ih ima i u našim krajevima. Kod nas postoje Aldrovanda u Zasavici i rosulja, u blizini Vlasinskog jezera.
Zanimljivosti[uredi]

Mnogo ljudi gaje biljke mesožderke u svojim domaćinstvima.

Neke tropske karnivorne biljke love i sitne ribice, kolibrija ili manjeg sisara.
Biljke mesožderke nikada neće napasti ljude prvenstveno zato što su dosta veće od njih, ali ukoliko se nekim biljkama ponudi parčence ljudke kože, mišića ili nekog drugog tkiva, ono će nakon određenog vremena biti potpuno svareno!

Izvor i fotografije: Wikipedija

SAMOJED - NEGA, ISHRANA, KARAKTER...

Samojed je pas kojeg odlikuju stabilan karakter, blag temperament i velika ljubav posebno prema deci! Pravi je izbor za porodičnog psa.

Samojed vodi porekolo iz zapadnog Sibira a ime je dobio po nomadskom narodu Samojeda, koji su putovali sa psima tragajući za hranom. Samojedi su korišćeni za vuču sanki i u lovu ali je najzanimljivije to što su, u doba jao niskih temperatura, korišćeni da noću spavaju sa ljudima u kevetu kako bi ih zagrejali.

Bliski srodnici samojeda su aljaski malamut i sibirski haski. Nedavno je potvrđeno da ova rasa spada u četrnaest najstarijih rasa pasa na svetu. Prvi primerci samojeda u Evropu su stigli u 19. veku a u Ameriku početkom 20. veka.

Fizičke osobine

Samojed spada u srednje rase pasa i mužjak može da dostigne visinu u grebenu od 54 do 60 cm, a ženke od 50 do 56 cm. Težina ženke je od 17-25 kg, a mužjaka 20 do oko 32 kg. 

Telo samojeda je vrlo  jako i mišićavo, i odlikuje ga izdržljivost, brzina i okretnost. Ovi psi savršeno podnose hladnoću jer imaju gusto dvoslojno krzno-mekanu i bujnu poddlaku i ravnu oštru dlaku koja je blistava i sjajna.

Oči samojeda su crne ili braon boje a nekada mogu biti i plave. Izraz lica samojeda je takav da izgleda kao da se stalno smeje. Ima  izvijen, raskošan i visoko nošen rep a krzno im je uglavnom bele boje, ali ih ima i u bež nijansi. 

Narav samojeda

Samojedi su jako vezani za vlasnika i poseduju dobru narav. Nežni su i razigrani psi koji se savršeno slažu sa mališanima a dobro prihvataju  druge pse i ostale životinje. Medjutim, mana im može biti to što lako prihvataju strance, pa nisu baš dobar izbor za psa čuvara. Umeju da budu vrlo tvrdoglavi pa im je potrebna strpljiva dresura, s mnogo ljubavi, jer ne vole strogost.

Svakog dana im je neophodna fizička i mentalna aktivnost a u slučaju da su zapostavljeni počeće da se dosađuju i prave nestašluke. Vole da laju kada žele da privuku pažnju, društveni su i vole da se igraju čak i zu starosti.

Nega samojeda

Ova rasa je jako aktivna, i neophodna im je stalna fizička aktivnost. Lako podnose niske temperature, ali leti morate da izbegavate šetnje po jakom suncu i vrućinama. Potrebno im je četkanje 3 do 4 puta nedeljno jer se jako linjaju. 

Mogu se držati u stanu ali uz redovne šetnje. Od bolesti su česte dijabetes, bolesti kosti, problemi sa bubrezima i displazija kuka. Samojedi žive od  12 do 15  godina, nekad i više.

Foto: Pixabay

ŽIVOTINJE POKAZUJU KAKAV VAM PARTNER ODGOVARA ?

Dan zaljubljenih se bliži u to je pravo vreme da preispitate, ako postoji potreba, odnos sa svojim emotivnim partnerom... Rešite ovaj jednostavni test i saznajte šta je to što očekujete u ljubavi ali i čega se užasavate kod partnera.

Najpre pročitajte sledeću priču ( ne gledajte odgovore pre vremena )

Popodne je i Vi ste se fino smestili u kauču gde volite da dremate. Odjednom, neko zvoni na vratima i Vi odlazite da ih otvorite.

Sledi iznenađenje - dva predstavnika iz životinjskog sveta došli su da vam donesu važne vesti o vašoj budućnosti. Ne znate šta piše u njihovim porukama ali znate da je jedna od životinja donela pismo koje proriče sreću i zadovoljstvo, dok druga najavljuje tešku nesreću.

Pitanje glasi: Koja je od životinja sa donje liste Vam je donela dobre a koja loše vesti? 

PAS

OVCA

KORNJAČA

TIGAR

PAPAGAJ

Rešenje testa

Životinje, koje su u ovoj priči, nose poruke o budućnosti,  odgovaraju vašem shvatanju one vrste ljudi koji vam mogu doneti radost, a koji bol i nesreću.

Elem, pronadjite se:

Tigar
Dobre vesti: Verujete da biste bili najsrećniji sa osobom koja je ambiciozna i snažna i koja ima nepopustljivu želju da vlada.

Loše vesti: Užasavate se budućnosti koju biste proveli sa uobraženim partnerom koji se ponaša kao gospodar džungle i reži na svaki nagoveštaj podele poslova u kući.

Kornjača
Dobre vesti: Vaš  partner iz snova je ozbiljan, stabilan, i uvek uz Vas kada vam je potreban.
Loše vesti: Mogućnost da provedete život sa strašno sporim, tromim partnerom - Vaša je najstrašnija noćna mora.

Pas
Dobre vesti: Beskompromisna odanost i potpuna vernost osobine su koje najviše cenite kod potencijalnog životnog saputnika.
Loše vesti: Nikako ne želite da se uskladjujete sa osobama koje  bi svakome da ugode i plaše se onoga što drugi misle o njima.

Ovca

Dobre vesti:  Budućnost vidite sa partnerom koji će sa puno topline brinuti o Vama i celoj porodici.

Loše vesti: Ne boste voleli da živite sa partnerom koji je vezan za kuću i koja je zadovoljan tek time da svaki dan provede na istom mestu - u kući.

Papagaj

Dobre vesti: najviše biste voleli da vreme provodite sa  pričljivom, interesantnom osobom, koja zna kako da  nasmeje i zabavi sve u društvu.

Loše vesti: Ne biste mogli da podnesete nekog brbljivog lenjivca koji izbegava svaku vrstu rada.

NEKE VRLO ČUDNE BILJKE

Da li su Vam poznati drvo kobasica ili čapljino drvo? Na planeti raste mnoštvo biljaka koje osim čudnih naziva, ima čudna imena... Evo nekih primeraka koji će Vas sigurno  iznenaditi:

DRVO KOBASICA

Drvo kobasica je naravno ime dobilo po dugim plodovima koji podsećaju na kobasice dok se suše. Ipak, za narod Ašanti, koji živi u Gani zove se drvo  visećih dojki, jer ga porede sa plemenskim ženama, koje su imale duge dojke zbog dugogodišnjeg dojenja.

DRVO KOBASICA

CVET MORSKA ZVEZDA

Ova biljka raste takodje u Africi. Podseća na braon i žutu morsku zvezdu  ali poseduje i širi miris mrtve životinje zbog kojeg muve obožavaju da im upravo ovaj cvet bude dom i mesto razmnožavanja.

MORSKA ZVEZDA

VELVIITIA MIRABILIS

Uspeva u Namibiji a može da živi čak više od 2 000 godina. Stablo ove biljke pak  ne može da naraste više od tri metra u visinu. Listovi joj nikada ne opadaju a mogu da dostignu dužinu i do 20 metara.

FANTASTIČNI LISTOVI DUGI I 20 METARA

DRVO BANIAN

Postojbina mu je Indija, a drvo čini nekoliko stabljiki. Kada dostigne određenu visinu, njegovo korenje počinje da se širi u nedogled. U Botaničkoj bašti u Beogradu uzgaja se jedan primerak ovog drveta koji je star 200 godina. Sastoji se od čak  1 700 stabala.

BANIAN

ČAPLJINO DRVO

Raste u predelima Južne Afrike, a njegovo voće zovu s razlogom -  “Đavolja kandža” i poznato je po tome da može da ubije čak i lava. 

Čapljino drvo

Ako životinja dotakne plod ustima, oseti veliki bol ali su ipak najčešće žrtve ovih kandži - antilope.

Foto: Wikipedia

PROČITAJTE I SLEDEĆE:

SAGUARO KAKTUS - VLADALAC PUSTINJE

ZANIMLJIVI TIGROVI

Tigar (latinski naziv -  panthera tigris) je najveća od ukupno 36 vrsta koje pripadaju porodici mačaka. Tigrovi su jedine mačke koje vole vodu i dobri su plivači. U mnogim narodima važe za simbol snage. Evo 10 najzanimljivijih činjenica o ovim božanstvenim životinjama.

1.Tigrove pruge su jedinstvene kao što su kod ljudi otisci prstiju – nema dva tigra sa jednakim prugama!

2.Tigrova pljuvačka ima lekovito antiseptičko delovanje!

3. Kada bismo tigra kojim slučajem rešili da obrijamo, na njegovoj koži bi se videle pruge, iste onakve kakve tigar ima na krznu.

4. Tigrovi mogu da dostignu fantastičnu brzinu od 60 km/h.

5. Ugriz tigra je tako jak da jednim potezom ulazi i u mišiće i u kosti žrtve!

6. Tigrovi žive u proseku 25 godina – i u divljini i u zatočeništvu.

      7.  Tigrov mozak težak je oko 300 grama. To je drugi najveći mozak kod mesojeda – odmah posle mozga polarnog medveda.

      8. Tigrovi su samostalne životinje i retko se viđaju u grupama.

      9.Za razliku od drugih divljih mačaka, tigrovi se ne tuku oko lovine već je rado podele. Ženkama i mladunci  jedu prvi.

      10.  Tigrovi vide u boji, isto  kao i ljudi.

Foto: Pixibay

FENEK - PRELEPA PUSTINJSKA LISICA

Fenek ili pustinjska lisica je manji sisar iz porodice zveri.

Težina im je 1,5 kg, dužina tela oko 40cm, repa 25 cm. a uši su duke oko 15 santimetara.

Za razliku od ušiju, oči su male i njima se slabo služi, i loše vidi pa se najradile oslanja na  svoj inače izvrstan sluh.

Može izdržati nekoliko dana bez vode i hrane u pustinji.

Uglavnom je aktivna noću pa se hrani insektima, pticama, jajima, pustinjskim gušterima i glodarima.

Mačke, jeleni i patkice - ta slatka stvorenja!

NAJPRE O MACAMA

1. Prosečna dužina živora za kućnu mačku je 15 godina, dok je,  za mačke koje žive na ulici to svega 3 do 5 godina.

2. Ako rep mačke ‘podrhtava’ u vašoj blizini,  znači da vam mačka izjavljuje ljubav!

3. Mačke koriste brkove kako i im pomogli u navigaciji u skučenom ili mračnom prostoru.

4. Mačke imaju u samo jednom uhu čak 32 mišića.

5. Stari Egipćani  obožavali su mačke, a redovno su ih koristili i za čuvanje žita od miševa.

6. Vrata za mačke izumeo je Ser Isak Njutn

ZANIMLJIVOSTI O JELENIMA

Većina mužjaka iz porodice jelena poseduje rogove kao zaštitni znak. 

Uobičajeno je da starije jedinke imaju više „ogranaka-dodataka“.

U vreme parenja rogovi su jako važni kod mužjaka, jer se pomoću njih bore za najbolje ženke.

Kod jelena se rogovi obnavljaju svake godine, a mnogi naučnici smatraju da se to događa upravo zbog godišnjeg parenja.

PATKICE, PATKICE...

Vrsta pataka (Anas platyrhynchos) može dostići brzinu od čak 88 kilometara na čas tokom selidbe. 

Pačićima treba oko dva meseca da nauče da lete.

Patke uglavnom gube perje za let jednom onda kad je sezona parenja gotova. Nakon toga ne mogu da lete naredne 3 do 4 nedelje.

Najteže pačje jaje imalo je ak 227 grama. U njemu je bilo još jedno jaje.