SAGUARO KAKTUS - VLADALAC PUSTINJE

Saguaro kaktus jedna je od najzanimljivijih biljaka. 

pixabay

Neki ga opisuju kao vladaoca pustinje Sonora , i na njega gledaju kao na zaštitni znak američkog jugozapada. 

Saguaro je najveći kaktus u Sjedinjenim Američkim Državama. Uspeva pretežno na južnim obroncima pustinje. Raste sporo, oko  pola centimetra tokom prve godine života. Posle čak 15 godina jedva dostigne visinu od 12 centimetara. 

Tada počinje da cveta i daje plodove a u periodu  od tridesete do pedesete godina starosti može da ima visinu od 85 centimetara. 

Stručnjaci objašnjavaju da se većina ovih kaktusa smatra odraslim tek kada su stari između 150 do 200 godina i da izbojci počinju da im rastu tek kada napune 75 godina. Saguaro stariji od 150 godina može dostići visinu od 6 metara i biti težak do osam tona

MORSKE ZVEZDE SU KANIBALI

Morske zvezde naseljavaju skoro sva mora na svetu i plene izgledom i živopisnim bojama. 

pixabay

Ovi bodljokošci žive na različitim dubinama – od plićaka pa do bubine od 8 000 metara. Morske zvezde mogu biti velike svega nekoliko milimetara al ii da dostignu dužinu od jednog metra. 

Takozvane pravilne zvezde imaju pet krakova, dok neke zvezde imaju šest, 15 ili njih više od 50.  Mogu imati i kružni oblik u kom se kraci samo naziru. Iako se čini da su uglavnom nepomične i prikovane za morsko dno, one se kreću, i to 60 do 70 centimetara u minute.  

Zahvaljujući savitljivosti i izvanrednom vladanju mišićima vešte su akrobate. U tome im pomažu stotine nožica nalik pipcima sa donje strane krakova. U svakom kraku morska zvezda ima i jedan ili dva ogranka namenjenih razmnožavanju. Morske zvezde izležu se iz mikroskopski malih larvi koje neko vreme slobodno plivaju, a potom se pričvrste za morsko dno i tada počinju da dobijaju zvezdastu formu. 

Međutim, iako izgledaju ljupko,  pravi su proždrljivci,i znaju da  budu i kanibali. Usta su im smeštena u centralnom delu trupa sa donje strane, a na jelovniku su školjke, mekušci, ježevi, korali. Nekada su im obrok i srodnici, ali, svaka zvezda ima sposobnost sa regeneriše krakove koliko god oni bili oštećeni.

PAMETNE PČELICE

Pčele su sposobne za apstraktno razmišljanje - umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avaržes-Veber sa Univerziteta u Tuluzu .

Pixabay

Iako im mozak nije veći od glave špenadle, pčele imaju "odličan vid i izuzetno pamćenje". Naučnici će u buduće raditi na otkrivanju načina funkcionisanja pčela koje obavljaju kompleksne radnje sa samo milion neurona. Poređenja radi, u mozgu ljudi je oko 100 milijardi neurona. Istraživači žele da otkriju da li mozak pčele ima efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija. Takodje, prema skorašnjim istraživanjima, medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, pa tako mogu da računaju uglove kako bi se orijentisale u prostoru.

Medonosne pčele dobijaju zaduženja u košnici na osnovu svoje starosti. Tako radilice, koje žive oko 6 nedelja, prve dane života provode čisteći ćelije, potom kreću da hrane larve a onda i da proizvode vosak i medne lončiće. Kada napune 2o dana, poverava im se dužnost stražarenja ispred košnice, a dva dana zatim, počinju konačno da skupljaju nektar i polen i oprašuju biljke, što čine do kraja svog kratkog života. Mlade pčele uče od starijih i iskusnijih kako da naprave med. Za jednu kašiku meda 12 pčela treba da radi čitav život. Inače, med ne može da se pokvari i u njemu ne može opstati većina najopasnijih bakterija. Med u zatvorenim teglicama, kako objašnjavaju stručnjaci iz Mančestera,  pronađen je u Tutankamonovoj grobnici i bio je jestiv.