PRELEPA MACA HIMERA

Pogledajte oči i krzno ove mace i shvatićete da je reč o predivnom mozaiku koji je napravila priroda mešanjem genetičkog materijala.

Broj obožavalaca mace Himere kao i njena popularnost širom sveta stalno rastu. Njeni vlasnici redovno objavljuju najnovije fotografije svoje ljubimice...

Da li biste i Vi želeli ovakvu macu za ljubimca?

Izvor: BOREDPANDA.COM

NAJČUDNIJE ŽIVOTINJE

Ako ste se pitali kako izgledaju najčudnije životinje na svetu, mi smo odabrali neke primere koji će vas sigurno zainteresovati:



Ovo je džinovska kišna žaba koja živi u Južnoj Africi.



Okapi je čudna mešavina žirafe i zebre. Živi u Kongu.

Vampirski jelen je retka vrsta koja živi u Avganistanu. Mužjaci imaju strašne očnjake a milo lice.



Grivasti vuk



Angora zec



Gerenuk

NAJLEPŠE PTICE NA SVETU

Ptice spadaju u najlepše životinje sveta.

Bogatstvo boja u njihovom perju mora da nas zadivi naročito ako su u pitanju retke egzotične ptice.

Pogledajte našu listu prelepih ptica, medju kojima su i one koji nisu egzotične ali su svakako prelepe!

Botbotik

Džej ptica

Goldfinč

Ptica kardinal

Rajska ptica

Paun

Tui ptica

Tukan

Foto: Wikipedia

MRŠAVLJENJE UZ ZABAVU SA KUĆNIM LJUBIMCIMA

Da li ste se nekada pitali - koliko kalorija moemo da izgubimo svakog dana u aktivnostima s najboljim četvoronožnim prijateljima.

Šetnja ljubimca potrošiće nam oko 120 kalorija za pola sata.

Vlasnici pasa u šetnji s psom obično provedu dva puta po 15 minuta dnevno, tako da će svakog dana tako sagoreti  oko 120 kalorija.

Šetnja šumom gori oko 220 kalorija za 30 minuta

Ako se odlučite za neki ozbiljniji uspon, troćićete čak i do 300 kalorija dok se penjete ka vrhu  sa svojim ljubimcem.

Dobacivanja  loptom, štapom, frizbijem (200 kalorija za pola sata)

Dok vas pas juri, bićete preporođeni, a i vaš pas će uživati u igri, a ujedno gubite kalorije.

Kupanje psa u zavisnosti od rase potrošiće vam 50 kalorija za oko 20 minuta

Kupanje psa je odlična fizička aktivnost i odlična vežba za mršavljenje. Uz čistog ljubimca - rezultat je i – manje kilograma.

FOTO: Wikipedia

KAKO VIDE PSI

Mnogi veruju da psi ne mogu da prepozanaju boje i da vide crno belo ili u senkama. Posle brojnih studija, naučnici su saglasani da psi ipak vide i boje.

Spektar boja koje psi mogu da prepoznaju manji je od ljudskog, ali ipak psi drugim čulima nadoknađuju ovu "manu".

Skala boja koje psi vide obuhvata nijanse od bež, bele, plave, ljubičaste i sive. Psi mogu  da prepoznaju plavo-ljubičaste nijanse, žutu i nijanse sive boje, medjutim oni ne mogu da vide razliku između zelene, žute, narandžaste i crvene boje. Psi inače jako teško razlikuju zelenu od sivih nijansi. 

Pseći vid ima još neke osobine kao što su širina vidnog polja koja je kod čoveka oko 160 stepeni. Pseće oči usadjene su malo više sa strane glave, patako psi imaju šire vidno polje od 200 pa do čak 270 stepeni. 

Zato psi mogu da uoče više stvari koje se događaju oko i iza njih.

Sva čula kod psa funkcionišu zajedno da bi stvorila punu sliku sveta oko njih. Iako pseći vid nije toliko dobar kao što je kod ljudi, njihov izvanredan njuh nadoknađuje taj nedostatak. Osnovno čulo kod pasa je njuh koji im pomaže da uz druga čula stvore potpunu sliku sveta. 

Psi bolje vide predmete u daljini, a oni koji su im bliže - mutni su i nejasni. Psi slabo poznaju detalje pošto je oštrina vida kod pasa čak šest puta manja nego kod ljudi. 

Noćni vid kod pasa medjutim vrlo je bolja u odnosu na ljude jer njihove oči imaju više senzora koji  procesuiraju svetlo, odnosno pojačavaju ga. 

Foto: Wikipedia

SAGUARO KAKTUS - VLADALAC PUSTINJE

Saguaro kaktus jedna je od najzanimljivijih biljaka. 

pixabay

Neki ga opisuju kao vladaoca pustinje Sonora , i na njega gledaju kao na zaštitni znak američkog jugozapada. 

Saguaro je najveći kaktus u Sjedinjenim Američkim Državama. Uspeva pretežno na južnim obroncima pustinje. Raste sporo, oko  pola centimetra tokom prve godine života. Posle čak 15 godina jedva dostigne visinu od 12 centimetara. 

Tada počinje da cveta i daje plodove a u periodu  od tridesete do pedesete godina starosti može da ima visinu od 85 centimetara. 

Stručnjaci objašnjavaju da se većina ovih kaktusa smatra odraslim tek kada su stari između 150 do 200 godina i da izbojci počinju da im rastu tek kada napune 75 godina. Saguaro stariji od 150 godina može dostići visinu od 6 metara i biti težak do osam tona

MORSKE ZVEZDE SU KANIBALI

Morske zvezde naseljavaju skoro sva mora na svetu i plene izgledom i živopisnim bojama. 

pixabay

Ovi bodljokošci žive na različitim dubinama – od plićaka pa do bubine od 8 000 metara. Morske zvezde mogu biti velike svega nekoliko milimetara al ii da dostignu dužinu od jednog metra. 

Takozvane pravilne zvezde imaju pet krakova, dok neke zvezde imaju šest, 15 ili njih više od 50.  Mogu imati i kružni oblik u kom se kraci samo naziru. Iako se čini da su uglavnom nepomične i prikovane za morsko dno, one se kreću, i to 60 do 70 centimetara u minute.  

Zahvaljujući savitljivosti i izvanrednom vladanju mišićima vešte su akrobate. U tome im pomažu stotine nožica nalik pipcima sa donje strane krakova. U svakom kraku morska zvezda ima i jedan ili dva ogranka namenjenih razmnožavanju. Morske zvezde izležu se iz mikroskopski malih larvi koje neko vreme slobodno plivaju, a potom se pričvrste za morsko dno i tada počinju da dobijaju zvezdastu formu. 

Međutim, iako izgledaju ljupko,  pravi su proždrljivci,i znaju da  budu i kanibali. Usta su im smeštena u centralnom delu trupa sa donje strane, a na jelovniku su školjke, mekušci, ježevi, korali. Nekada su im obrok i srodnici, ali, svaka zvezda ima sposobnost sa regeneriše krakove koliko god oni bili oštećeni.

PAMETNE PČELICE

Pčele su sposobne za apstraktno razmišljanje - umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avaržes-Veber sa Univerziteta u Tuluzu .

Pixabay

Iako im mozak nije veći od glave špenadle, pčele imaju "odličan vid i izuzetno pamćenje". Naučnici će u buduće raditi na otkrivanju načina funkcionisanja pčela koje obavljaju kompleksne radnje sa samo milion neurona. Poređenja radi, u mozgu ljudi je oko 100 milijardi neurona. Istraživači žele da otkriju da li mozak pčele ima efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija. Takodje, prema skorašnjim istraživanjima, medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, pa tako mogu da računaju uglove kako bi se orijentisale u prostoru.

Medonosne pčele dobijaju zaduženja u košnici na osnovu svoje starosti. Tako radilice, koje žive oko 6 nedelja, prve dane života provode čisteći ćelije, potom kreću da hrane larve a onda i da proizvode vosak i medne lončiće. Kada napune 2o dana, poverava im se dužnost stražarenja ispred košnice, a dva dana zatim, počinju konačno da skupljaju nektar i polen i oprašuju biljke, što čine do kraja svog kratkog života. Mlade pčele uče od starijih i iskusnijih kako da naprave med. Za jednu kašiku meda 12 pčela treba da radi čitav život. Inače, med ne može da se pokvari i u njemu ne može opstati većina najopasnijih bakterija. Med u zatvorenim teglicama, kako objašnjavaju stručnjaci iz Mančestera,  pronađen je u Tutankamonovoj grobnici i bio je jestiv.

MORSKI KONJIĆ - ZANIMLJIVA RIBA

Morski konjići spadaju u morske ribe, pa tako dišu kroz škrge i poseduju riblji mehur. Ipak,  za razliku od drugih riba, imaju fleksibilan vrat,  njuškicu i brz, okretan repić. 

Morski konjići su jako loši plivači i reću se kroz vodu koristeći leđno peraje koje se okrene 30 do 70 puta za jedan sekund. Koliko mu kretanje pravi probleme, pokazuje  i činjenica da se nekada dogodi da morski konjić, ugine zbog iscrpljenosti pokušvajući da se kreće u vodama za vreme jakih oluja.

Zato, konjići koriste  repove kao sidra da ih nemirne vode ne bi "zbrisale". Repićem se zalepe za korale a na isti način se kriju od predatora.

Morski konjići jedu non-stop. Nemaju zube ili želudac,pa je  jedenje i varenje hrane  za njih vrlo naporan posao. Njviše  jedu male ljuskare koje usisavaju u usta a stlno hranjenje im je potrebno jer troše dosta energije najviše pri kretanju.

Svojim dugim njuškicama da usisavaju hranu -  male rakove i planktone. Izdužena njuška im omogućava da dostignu u male pukotine morskih stena i kamenja i tako dolaze do obroka. Njihova njuškica se po potrebi širi i skuplja, u zavisnosti od toga koliki je obrok.

Morski konjić - najbolji tata!

Za morske konjiće  je specifičnoi ozbiljno "udvaranje". Kada mužjak želi da privuče pažnju ženke, vrti repom i izvodi prave " piruete" tokom sporom dugog plesa.

O trudnoći morskog konjića brine mužjak. Nakon "udvaranja" ženke polažu jaja na stomaj mužjaka, on ih oplodi i čuva dok se ne izlegu. Nekada, mužjaci vode brigu i o čak 2 000 jaja. Mladi se izlegu posle četiri, pet nedelja. 

Novorođeni morski konjići skroz su nezavisni i odmah samostalno plivaju. Međutim, zbog brojnih predatora, od hiljadu mladih, preživi manje od jedne jedinke.

Kad odrastu, konjići koriste posebne strukture u ćelijama kože - hromatofore koje im omogućavaju da promene boju i da se uklope u okolinu, štiteći se od predatora.

I ljudska rasa je pretnja konjićima. Konjići uglavnom žive u plitkim vodama blizu obala, pa zagađenje i ribolov utiču na smanjenje brojnosti populacija konjića. Takođe, oveslatke životinjce se često love da bi se držali kao kućni ljubimci dok se neke vrste primenjuju za lečenje u tradicionalnoj azijskoj medicini.

Foto:Wikipedia