ADD

недеља, 27. новембар 2016.

KAKO PSI SPAVAJU

Zahvaljujući istraživanjima ponašanja životinja, evolucije i biologije, i dugogodišnjem iskustvu u radu sa psima, dr Stenli Koren, profesor psihologije na Univerzitetu Britiš Kolumbija ,dokazao je da prosečan pas razume jezik na nivou dvogodišnjeg deteta. 




Takođe je došao do zaključka da je struktura snova pasa, poput strukture ljudskih snova: sadrži budno stanje, REM-fazu, spavanje i Non REM fazu. 

Iz još neotkrivenog razloga, veličina psa može odrediti „veličinu“ sna, pa tako, manji psi imaju češće i kraće periode sanjanja, a veći psi duže snove. 

Psi mogu da imaju košmare i noćne more, baš kao i mi. Takođe, mogu da obole od hroničnog poremećaja spavanja, disomnije i narkolepsije, pri kojoj se pada u iznenadni san.

MOŽDA VAS INTERESUJU I SLEDEĆE PRIČE:

SAMOJED-PRAVI PORODIČNI PAS!

Foto-Pixabay

NAJBRŽI SLEPI MIŠ

Istraživači sa Instituta za ornitologiju „Maks Plank“ ustanovili su da je vrsta brazilskog slepog miša najbrži horizontalni letač na svetu sa brzinom od 160 kilometara na sat. 




Naučnici su prikačili radio transmitere na leđa brazilskih slepih miševa i koristeći mobilni primač signala na dron pratili njihove putanje i merili brzinu. Kada su prvi dobili podatke nisu mogli da veruju, i smatrali su da je vetar „umešao prste“. Ispostavilo se da nije. 

Kada je vertikalni let u pitanju, ptice su i dalje rekorderi. Pre 17 godina, soko po imenu Plašljivi postigao je brzinu prilikom poniranja od 389 kilometara na sat.

Foto:Pixabay

недеља, 13. новембар 2016.

LJUBIMCI U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI

BLIŽI SE DOČEK 2017. GODINE.
AKO IMATE LJUBIMCA, VERUJEMO DA  S NJIM  ULAZITE U NOVOGIŠNJU NOĆ OSIM AKO NE PUTUJETE PA STE VAŠU KUCU ILI MACU OSTAVILI KOMŠINICI NA ČUVANJE.




SIGURNO STE ZA SEBE VEĆ ODABRALI HALJINU, CIPELE, ODELO...
A ŠTA S VAŠIM LJUBIMCEM? ŠTA BI ON MOGAO DA OBUČE ZA TU SVEČANU PRILIKU?

POGLEDAJTE NAŠE IDEJE;






foto:keywordsuggest.org

субота, 05. новембар 2016.

VILIN KONJIC - BRZI LEPOTAN

Graciozni vilini konjici, oduvek su budili pažnju najmlađih. 



Ipak, njih dodatno krase velika brzina i fantastično vidno polje. 

Na osnovu brzine, vilin konjic spada u rekordere - tokom leta nad vodom uglavnom razvija brzinu od tridesetak kilometara na čas.

Ali, na kraćim razdaljinama, ovaj lepotan može iz mesta da krene brzinom većom i od 90 kilometara na čas. 



Okrugla glava vilinog konjica skoro je potpuno prekrivena dobro razvijenim očima. 

Složene oči, sastavljene od više od 30 000 prostih očiju omogućavaju jasan vid tokom brzog leta, uz glavu koja je okretna za skoro 360 stepeni.

FOTO/VIDEO: PIXABAY

PAMETNE HOBOTNICE

Sve je više dokaza da hobotnice imaju dosta sličnosti sa ljudima. 

Njihovo vrećasto telo krije posebno dobro razvijen mozak 

i nervni sistem zbog čega su hobotnice 

iznenađujuće inteligentna bića. 


Istraživači su primetili da hobotnice u zatočeništvu čiste svoje sklonište i da ga čak i aranžiraju – obično svetlucavim školjkicama, staklom, konzervama... 
Takvo ponašanje zahteva aktivnost koja se može nazvati planiranje i eventualnu uporabu alata. 
Jedna studija je pokazala da su hobotnice naučile kako da otvore „sigurnonosne“ čepove na bočicama sa lekovima koji nekada namuče i ljude.



Ljudi im kao pravim kućnim ljubimcima mogu davati i imena, koja će hobotnice moći da prepoznaju.
Naučnici smatraju da ovi osmokraki mekušci i te kako vole i da se igraju i da umeju da prepoznaju ko im je među ljudima pravi prijatelj, a ko ima loše namere.
foto/video: Pixabay

ZANIMLJIVE ŽABE

Pedesetih godina prošlog veka, žabe su se koristile kao pouzdan način da žene saznaju da li su u drugom stanju.  



Žene su zato, kada bi smatrale da su možda trudne, svoj urin ujutru ubrizgavale u leđa žabe, čije bi se stanje potom proveravalo uveče. 

Hormoni u mokraći trudnice stimulišu ženku žabe da izbacuje jajašca. 

U slučaju da je žena u drugom stanju, kod žabe se dešava provocirana ovulacija, pa počinje da u nizu izbacuje jajne ćelije, koje se mogu videti golim okom.



Neobičan metod poznat je kao Hobgenov test i izvodi se na ženkama žabe samo jedne vrste - Xenopus laevis, koja živi u Africi. 


Svojevremeno je bila vrlo popularni izvozni proizvod nekih afričkih država.

foto/video: Pixabay