Pčele su sposobne za apstraktno
razmišljanje - umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je
istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avaržes-Veber sa
Univerziteta u Tuluzu .
Pixabay |
Iako im mozak nije veći od glave špenadle, pčele imaju "odličan vid
i izuzetno pamćenje". Naučnici će u
buduće raditi na otkrivanju načina funkcionisanja pčela koje obavljaju
kompleksne radnje sa samo milion neurona. Poređenja radi, u mozgu ljudi je oko
100 milijardi neurona. Istraživači žele da otkriju da li mozak pčele ima
efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da
se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija. Takodje, prema skorašnjim
istraživanjima, medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, pa tako mogu da
računaju uglove kako bi se orijentisale u prostoru.
Medonosne pčele dobijaju zaduženja u
košnici na osnovu svoje starosti. Tako radilice, koje žive oko 6 nedelja, prve
dane života provode čisteći ćelije, potom kreću da hrane larve a onda i da
proizvode vosak i medne lončiće. Kada napune 2o dana, poverava im se dužnost
stražarenja ispred košnice, a dva dana zatim, počinju konačno da skupljaju
nektar i polen i oprašuju biljke, što čine do kraja svog kratkog života. Mlade pčele uče od starijih i iskusnijih
kako da naprave med. Za jednu
kašiku meda 12 pčela treba da radi čitav život. Inače, med ne može da se pokvari i u njemu ne može opstati
većina najopasnijih bakterija. Med u zatvorenim teglicama, kako objašnjavaju
stručnjaci iz Mančestera, pronađen je u
Tutankamonovoj grobnici i bio je jestiv.
Нема коментара:
Постави коментар