Morski konjići spadaju u morske ribe, pa tako dišu kroz škrge i poseduju riblji mehur. Ipak, za razliku od drugih riba, imaju fleksibilan vrat, njuškicu i brz, okretan repić.
Morski konjići su jako loši plivači i reću se kroz vodu koristeći leđno peraje koje se okrene 30 do 70 puta za jedan sekund. Koliko mu kretanje pravi probleme, pokazuje i činjenica da se nekada dogodi da morski konjić, ugine zbog iscrpljenosti pokušvajući da se kreće u vodama za vreme jakih oluja.
Zato, konjići koriste repove kao sidra da ih nemirne vode ne bi "zbrisale". Repićem se zalepe za korale a na isti način se kriju od predatora.
Morski konjići jedu non-stop. Nemaju zube ili želudac,pa je jedenje i varenje hrane za njih vrlo naporan posao. Njviše jedu male ljuskare koje usisavaju u usta a stlno hranjenje im je potrebno jer troše dosta energije najviše pri kretanju.
Svojim dugim njuškicama da usisavaju hranu - male rakove i planktone. Izdužena njuška im omogućava da dostignu u male pukotine morskih stena i kamenja i tako dolaze do obroka. Njihova njuškica se po potrebi širi i skuplja, u zavisnosti od toga koliki je obrok.
Morski konjić - najbolji tata!
Za morske konjiće je specifičnoi ozbiljno "udvaranje". Kada mužjak želi da privuče pažnju ženke, vrti repom i izvodi prave " piruete" tokom sporom dugog plesa.
O trudnoći morskog konjića brine mužjak. Nakon "udvaranja" ženke polažu jaja na stomaj mužjaka, on ih oplodi i čuva dok se ne izlegu. Nekada, mužjaci vode brigu i o čak 2 000 jaja. Mladi se izlegu posle četiri, pet nedelja.
Novorođeni morski konjići skroz su nezavisni i odmah samostalno plivaju. Međutim, zbog brojnih predatora, od hiljadu mladih, preživi manje od jedne jedinke.
Kad odrastu, konjići koriste posebne strukture u ćelijama kože - hromatofore koje im omogućavaju da promene boju i da se uklope u okolinu, štiteći se od predatora.
I ljudska rasa je pretnja konjićima. Konjići uglavnom žive u plitkim vodama blizu obala, pa zagađenje i ribolov utiču na smanjenje brojnosti populacija konjića. Takođe, oveslatke životinjce se često love da bi se držali kao kućni ljubimci dok se neke vrste primenjuju za lečenje u tradicionalnoj azijskoj medicini.
Foto:Wikipedia
Нема коментара:
Постави коментар